Међу школске активности које свима на смеру за заштиту животне средине причињавају посебно задовољство, спадају часови које, заједно са својим професорима, проводимо у природи. Међутим, те шетње нису саме себи сврха, већ представљају сусрет са нашим градом из другачије, стручне, еколошке перспективе. Утисци које са собом доносимо након тих такозваних “опсервација” појединих делова нашег непосредног животног окружења, нису ни близу онако лепи као када са друштвом излазимо “напоље”. Сви кажемо да волимо Београд, али када се поглед спусти мало ниже, када погледамо изблиза зелене површине или воде, та тврдња одмах пада у воду. Уосталом, ми, већ по навици, све бацамо у воду. О томе сведоче обале наших двеју река, које Београђанима, изгледа, служе као покретна складишта смећа, уместо као места за уживање, рекреацију, дружење. Нико не осећа потребу да, макар и незнатним доприносом и малим напором, своје окружење учини, ако не лепшим, бар хигијенски прихватљивим.
Ведра дружина из Техничке школе за дизајн коже
Да ли сте некада бацили поглед на обалу између бројних сплавова који представљају култна места нашег друштвеног живота? Можда ништа не примећујете, зато што тамо одлазите обично ноћу, али док ђускате у најлепшој вечерњој гардероби и испијате своје коктеле, замислите како ваш омиљени сплав плута на гомили ђубрета, пластичних флаша, кеса, муља из којег се уоколо шире безбројне бактерије и потенцијална зараза. Кажу да је шетња поред реке наделотворнији начин да одморимо душу и очи. Пробајте да одморите очи на фотографијама које смо направили приликом једне шетње поред Саве!
Поглед на Саву изблиза
Поглед на Саву из другог угла
