Техничка школа за дизајн коже је школа са дугом традицијом. Смештена је у Бранковој (некада Господској) улици, у старом здању које су још 1879. године изградиле образоване жене Београда, окупљене у Београдском женском друштву. Била је то прва таква школа у Кнежевини Србији, а основана је исте године када и прва женска занатска школа у Паризу. Њене покровитељке биле су кнегиња Наталија Обреновић и краљица Марија Карађорђевић. Та прва девојачка школа названа је Раденичка школа, а након Првог светског рата, тај назив је преиначен је у Женска занатска школа. Временом је мењала називе и намену, али је опстала све до данас. За делатност којом се (уз многе измене и унапређивање наставног програма) и данас бави, школа се специјализовала 1961. године, када је први пут добила назив Кожарски школски центар. Током више од 50 година постојања мењала је називе и статус, пролазећи кроз бројне и различите реформе, и стекла драгоцена искуства у повезивању теорије и праксе, осавремењавању наставе и организовању практичне наставе применом најадекватнијих метода рада, идући у корак са савременим потребама образовања. Првобитно, школа је била верификована за школовање обућара, ташнера, коферџија, сарача, крзнара и других занатлија кожарске струке. Пратећи технолошки развој и реформе система образовања и ускладујући свој рад са захтевима тржишта, школа је поступно уводила нове образовне профиле, да би на крају, у складу са својим унапређеним наставним програмом, променила и назив у Техничка школа за дизајн коже. Од 2012. године, школа је проширила поље своје делатности и у свој програм увела и ново занимање из подручја хемије, неметала и графичарства – заштита животне средине.