(25. октобар 2009.)
Кажу, ко је једном у њему био, морао се вратити да понови своје предивно искуство. И заиста им верујемо, јер све оно лепо што се нама догодило између 19. и 23. октобра 2009. вреди бар једне добре репризе! Ипак, за сада, остаје нам да се сећамо матурске екскурзије и дивних улица Старих намјести, дворца на Храдчанима, Јозефова, Мале стране, Карловог моста пуног уметника и шетача, зборног места код чувеног сата Орлој… Тешко је описати атмосферу у граду у којем се наталожило хиљаду година искуства, са безброј слојева историје, културе и лепоте. Довољно вам је да знате да ходате истим улицама којима је ходао Франц Кафка, Моцарт, Сметана и Дворжак, Алберт Ајнштајн, Јан хус, Карло IV, студент Никола Тесла, бројни чувени режисери, глумци… Када се тако испуните утисцима, онда нема бриге за добро расположење на незаобилазним журкама у дискотекама, где се обично проводе ноћи на екскурзијама.
Када смо посетили Карлове Вари схватили смо зашто је баш тамо европска елита одлазила да одмори тело и душу. У том малом ушећереном рају све је подређено уживању и опуштању, па смо се и ми вратили окрепљени, са једнодневног излета. Било нам је жао што не можемо још мало да истражујемо ову неисцрпну ризницу лепоте, али екскурзије можда и јесу тако посебне зато што увек прекратко трају.
У повратку за Београд свратили смо у Братиславу и мада морамо рећи да је то био љубак град, остао је у сенци непоновљивог и нимало случајно – златног Прага.
